Постојат многу, речиси безброј видови на креации.
Прво, креации што самата природа ги створила.
Некоја река која со години тече низ своето корито прекрасно го извајала каменот и го направила да биде за нас во воодушевувачка форма. Или обликот на некоја круша. ( Некои можеби го паметат Кривото Крушче Паланечко). Така извиткано извитоперено просто да му се чудиш и со поглед да го студираш како е можно како такво да порасне.
Второ, креација на платно, …во глина, …копаничарство, …креација со музички ноти, …поезија и проза итн, итн.
Трето, креација во движење, танци, балет, борилечки вештини, жонглерство…знаете ли колку труд е потребно една балерина да вложи за една претстава од час можеби два…
Четврто, креација во ракотворби, боцкај боцкај гоблени, вилерови или поинакви, хеклај боди со тие игли натака навака…не е лесно, не, не.
Креациите се супер, нарочно ако имаме добро зајре.
Но многу е тешко, дали ќе се сложите со мене, да насликате масло на платно на пр: тема, Огин во камин, ако немате црвена и жолта боја… Вистинските уметници ќе успеат и со темни колорити да прикажат пријатни пламени јазици, ама ретки се таквите, …реткост, како иконата Мајка Богородица насликана во црна боја.
Сосема слично е и со животот.
Добра семејна подршка, семејно наследство, семејна титула и слично е добра поткрепа за добра животна креација.
Но, што ако од никаде ништо…Ако сивото е од последната, педесеттата нијанса на сиво, …ако наследените гени се пошегувале, па сме добиле многу несовршено тело.
Дозволете ми да Ви претставам еден мој сограѓанин. Животен уметник. Човек со БИТНО смалена работна способност. Секојдневно, дали е плус 40 или минус 20, на велосипед 15 км до работно место, …и уште толку да се врати до дома…со велосипед да го земе детето од градинка…сопругата му почина млада, набргу почина и татко му…мајка му уште порано.
Самохран родител, пере, пегла, готви, учи песнички, бои цртанки…човек со срце големо како Петар Велебит.
Вистински уметник.
Секој човек има право на избор. Избира дали ќе оди по патот на светлината па колку и да е трнлив тој пат, преполн со препреки како атлетската патека или стихијно ќе се препушти на ситни земни залажувачки задоволства.
Вербата во позитивното, во природното, во човечното ни дава сила да бидеме лавови во очите на дечињата наши.
Насмевката на едно добро нахрането детско меше е повредна од најскапиот џип на светот.
Сѐ е креација.
Животот е креација.
Život je kreacija,, Super
LikeLiked by 2 people
…da, hvala…pozdrav.
LikeLiked by 1 person
Занимљиво, поздрав
LikeLiked by 1 person
Хвала пријатељу, поздрав.
LikeLiked by 1 person
Негде сам прочитао да се за осликавање Икона не користи црна боја ,колико је то тачно не знам. Поздрав узвраћен Добри Човече.
LikeLiked by 1 person
…принципијелно не раде се такве слике, али та техника није забрањена…има десетак таквих слика у свету…има рецимо у „Раѓање на пресвета Богородица“ во манастирот Калишта у Мк…знам да има и у Србији али нисам сигуран мислим да је у католичку цркву у Алексинац…поздрав камарад.
LikeLiked by 1 person
https://galama.website/2018/09/foto-vo-kalishta-se-naoga-najvrednata-ikona-vo-zemjava-bogoroditsa-vo-tsrno/
LikeLiked by 1 person
…ипак у Апатину…http://www.apatin.org.rs/videti-i-iskusiti/razgledanje/religijski-objekti/crna-bogorodica_129
LikeLiked by 1 person
Код католика да,нисам знао да и код православаца постоји црна,искрено нисам знао.Хвала ти пуно.
LikeLiked by 2 people
Prekrasno sostaveno 🙂
Na krajot, mi se nazali dusata 😦
Mnogu Pozdrav, Balle
LikeLiked by 2 people
Blagodaram Balle, …pozdrav, se citame.
LikeLiked by 1 person
Секоја чест на текстот.
Istinit i tačan. Pozdrav…
LikeLiked by 2 people
Благодарам…veliki pozdrav.
LikeLiked by 1 person