Нека им е простено.
На сите за се.
Па и на мене.
Па и на сите што грешеле кон мене.
Грев ли е? … кога некое пиленце штотуку испилено,со гола кожичка, со дрлки околу очите штотуку прогледано и уште пред да замавне со крилјата вие со два прста да му го држите крилцето и да не му дозволувате, …да се поигрувате со неговото стартување….да го набљудувате како се мачи да полета и штом ќе биде близу да се одкорне од вашите прсти, посилно да стиснете и восебе да ликувате колку сте силни.
Грев е. Нека им е простено на сопнувачите.
Грев ли е? …еднодневно маче оделено од цицето на мајка си, па уште и во вреќа врзано скоро да се задуши, фрлено во река, или да снема здив, или да се наголта вода ама не колку е жедно, туку да го преполни стомачето занавек.
Грев е. Нека им е простено на бездушните.
Грев ли е? …да јавате едно шугаво магаре, ненахрането со денови, што коски можете да му ги броите, и уште згора на тоа што го јавате со нозете да го клоцате во слабините и да му се дерете: ајде, ајдее, ѓихаа …
Грев е. Нека им е простено на експлоататорите.
Грев ли е едно кутре што го згазило некое авто и што шепа со едната нога и квицка од болки да му шутнате клоца, да не се мотка околу вашите нозе, можеби има болви.
Нека им е простено на невдомувачите.
Грев ли е? Една овчичка затоа што е црна да ја оставите надвор од трлото и да нагостите некој волк, … или орел да ја полета кон небото па да ја разбие од карпа.
Грев е. Нека им е простено на душманите.
Луѓе нелуѓе, бездушни, безлични, дволични, тролични, со лица како бојата на виножитото, како камелеони, со маски како од театар, со душа како зрно просо, со его како Мургашки рид, непросветлени, што ни Ивица и Марица не ја прочитале, …, … нека ви е простено на сите.
Ние сопнатите пак ќе се одсопнеме, пак ќе врвиме по патот свој, трнлив нетрнлив, кривудав и стрмен нека е, каменот Сизифов ќе си го истуркаме докрај.
Младене, Ти благодарам за Твојот преубав блог кој ме инспирираше да ги напишам овие редови.
Ве поздравува, Херр Момо.
Opraštam svima koji su mi zarili nož u leđa.
Opraštam svakom ko je u moje srce sjurio bodež izdaje.
Opraštam i njoj, i njemu i njima… Svima!
Opraštam jer imam snage.
Opraštam jer nisam ostao u blatu. Ustao sam…
Ustao sam da bih oprostio i nastavio da volim.
Ustao sam jer nisam poražen i ponižen, već osnažen i osvešćen. Ustao sam jer u meni neće sijati mrak. Sijaće svetlo. I biće jače nego pre.
Opraštam jer znam da su slabi. Plašili su se. Nisu umeli bolje. Izdaje se najbolje kada se strah uvuče u srce.
Opraštam jer sam jači.
Opraštam jer im treba oprostiti.
Opraštam jer nisam tu da sudim. Tu sam da volim.
Opraštam jer volim.
Ово је велико постигнуће,признати другоме да вреди,много вреди. А вредите обојица подједнако. Велики људи,обојица.
LikeLiked by 5 people
Лавчина Ти је мој пријатељ, …поздрав Теби.
LikeLiked by 3 people
Šta da kažem? Hvala! Ogromno hvala i što si spomenuo moju malenkost i što si napisao svoj tekst. Sjajan je osećaj biti deo ovog društva. Hvala i Siniši, jer on je definitivno učestvovao u ovome. Svakako, bravo!
LikeLiked by 4 people
the disillusionment of living in a society like this is understandable. A bit of humanity has been lost and we become more selfish. I do not know if the translator gave me enough. A great reflection. Greetings.
LikeLiked by 1 person
Prekrasno napisano. So smisla, duhovnost, osekanje …………..
Ednostavo, odusevena sum 💓
Golem pozdrav 🤗
LikeLiked by 2 people
Зарем може некој да остане рамнодушен по ова?
LikeLiked by 1 person
Билјана, да си жива и здрава. Ваков коментар би му пријало на секој автор. Благодарам што сврати, Добредојдена си овде. Те поздравувам.
LikeLike